Skoro mi je na splavu prišla jedna vidno pijana devojka i krenula da me muva bašdirektno i svi instinkti i svi ortaci su mi pričali da je iskoristim najgore….i otišao sam sa njom do wc‑a i umio je i pitao je da li je dobro, proveo sa njom petnestak minuta da se malo osvesti i izveo i vratio drugaricama koje su se kao brinule gde je ona. I osećam se kao veliki čovek što sam tako postupio. Naravno ortaci misle da sam Bog zna šta uradio. Setam gradom i odjednom čujem dvoje ljudi kako se svađaju, bili su to neki momak i djevojka, ona je u jednom trenutku samo otišla od njega, plačući i on je ostao da sjedi na klupi u parku. Cinio mi se dosta pogubljen, pa sam mu rekla ”Idi za njom, čovječe! ” i otišao je, par minuta poslije prošli su zagrljeni. Ne znam zašto, ali osjećala sam se toliko srećno u tom trenutku, kao da sam ih ja pomirila :’)
Nema komentara:
Objavi komentar