Sanjala sam ga. Opet. Nas dvoje, sami, bežimo. Ne znam od čega ni zašto. Tišina od tačno godinu dana, prva ljubav, prvi svet oko koga sam se vrtela. Imam boljeg, toplijeg, mekšeg srca, umiljatijeg, brine o meni kako on nikad nije, a i dalje sanjam njega, ne maštam ali sanjam. Sve mogu da zaboravim ali toliku ljubav ne mogu, bar ne još.
Nema komentara:
Objavi komentar