Dok sam studirala živela sam u domu i primala studentski kredit, jedva da pokrije dom, kartu za prevoz i menzu. Svaki put kada bi otišla kući u rodni grad, u petak me tata već pita koliko će mi novca trebati da obezbedi do nedelje. I ja uvek kažem cifru da pokrijem skripta i to je to. Radničko skromno dete koje zna da kući ostaju i mlađi brat i sestra.. Bilo je dana kada sam gladna otišla u krevet jer bi se tako kasno vratila sa faxa da menza više nije radila. Danas sam doktor nauka i trećinu plate dajem roditeljima…pomažem ih jer tatina penzija je jako mala…svaki put kad uplatim tati novac osećam zahvalnost za sve što su mi omogućili. ..osećam ponos i veliku ljubav.
Nema komentara:
Objavi komentar